Proverite sve troškove koje ćete morati platiti. Budite sigurni se da ste razumeli sve informacije, posebno o potencijalnim rizicima promenljive kamatne stope i kursnih vrednosti. Zato je važno da pre uzimanja kredita ne morate unapred znati odgovore – ali je presudno da znate da postavite prava pitanja.
Raspitajte se o načinu otplate kredita (anuiteti ili rate)? A ako postoji mogućnost izbora načina otplate potrebno je da tražite pojašnjenje razlike između te dve vrste otplate. Obavezno tražite da vam pokažu primere otplatnog plana za anuitetsku otplatu i otplatu u ratama.
Sledeći korak je da tražite informaciju o načinu obračuna kamata, a ako postoji mogućnost izbora načina, tražite da vam pojasne razliku između primene proporcionalnog ili konformnog metoda.
Raspitajte se o svim naknadama koji vam se zaračunavaju kao i pojašnjenje u vezi s mogućom promenljivošću tih naknada u vreme trajanja ugovora u kreditu.
Budite uporni da vam ponuđač predoči najgori scenario. Tražite “simulaciju” uticaja mogućeg povećanja redovne kamatne stope za dva postotna boda u odnosu na kamatnu stopu koja bi vredela u trenutku sklapanja ugovora na visinu mesečnog anuiteta ili rate kod kredita. Pri čemu simulirana kamatna stopa ne sme da pređe stopu zakonskih zateznih kamata.
Na konkretnom primeru tražite da vam prikažu uticaj moguće jednokratne devalvacije domaće valute na visinu mesečnog anuiteta ili rate kredita i to u iznosu od 10 odsto ako je glavnica vezana za kurs evra, odnosno 35 odsto ako je vezana za kurs bilo koje druge valute.
VEĆ PRAKSA U EU
Sve navedene informacije trebale bi da vode boljem informisanju potrošača pre donošenja odluke. Napominjemo da su davaoci finansijskih usluga u zemljama Evropske unije u zakonskoj obavezi da potrošačima ponude sve navedene informacije, pa i mnoge druge, i bez da ih potrošači to pitaju. Dok to ne uspostavimo kroz domaće regulative i u našoj zemlji dobro je da potrošači umeju da ih nametnu u praksi.
ŠTA MORAJU DOMAĆE BANKE
Obaveza onih koji nude finansijske usluge je da, pre donošenja odluke i zaključenja ugovora, pruže sve informacije o koristima i troškovima koji očekuju potrošača, uključujući i rizike koje nose moguće promene kursa i visinu kamate – da se naprave primeri koji bi tačno pokazali koliko bi se, na primer, mesečna rata kredita menjala u zavisnosti od rasta ili pada kursa. U APOS-u smatramo da je dobra izmena u cilju zaštite potrošača, predviđena članom 9. Zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ali bi bilo dobro da se ona što pre primeni a ne kako je zakonom predviđeno, od tek 1.oktobra.
POSLE OVOG PITANJA SLEDE BROJNA DRUGA
[alert type=“danger“ icon-size=“hide-icon“]Koji kredit uzeti, u kojoj banci, u kojoj valuti, u kom periodu otplate, sa kakvom kamatom…? Ako sebi i drugima postavljate ova pitanja, potražite odgovore u našim savetima.[/alert]
U potrazi za odgovarajućim kreditom proverite uslove u što je moguće više banaka. U svakoj banci razmotrite sve uslove i postavite što više pitanja kako bi ste saznali sve detalje koji vas se tiču.
Za početak, potrebno je da se odlučite da li ćete uzeti kredit u domaćoj ili stranoj valuti. Zlatno pravilo je – uzmite kredit u valuti u kojoj ostvarujete prihode. Dinarski krediti imaju veće kamate ali nisu izloženi valutnom riziku, odnosno velikim valutnim oscilacijama. S druge strane, ako vam je potreban stambeni kredit morate uzeti u obzir da je za stambeni kredit u evrima period otplate čak do 30 godina dok je za kredit u dinarima maksimalno 8 godina. Uz to, veliki broj banaka uopšte i ne nudi stambene kredite u dinarima. Kada izaberete valutu, potrebno je da odredite ročnost kredita tako što ćete napraviti dobar balans između namene kredita i roka na koji ga uzimate.
ŠTO JE DUŽI PERIOD OTPLATE RATA JE MANJA ALI PLAĆAMO VEĆU KAMATU BANCI
Dakle, izaberite najkraći period otplate kredita čije rate ćete moći redovno da isplaćujete, kako bi ste što manje novca potrošili na kamate. Kada su u pitanju kamate, treba znati da je nominalna kamatna stopa (ona koju banke reklamiraju), kamatna stopa koja se određuje u odnosu na iznos kredita, dok je efektivna kamatna stopa (kamata koju zapravo plaćate), kamatna stopa koja obuhvata i dodatne troškove poput administrativnih troškova obrade kredita i sl. Uz kamatu, potrebno je da proverite i iznose sporednih troškova u koje spadaju troškovi izdavanja izjave, overe izjave, procene nepokretnosti, upis hipoteke i slično. Troškovi ove vrste nisu zanemarljivi i količina novca koju je potrebno da izdvojite za njih može veoma neprijatno da vas iznenadi.
Takođe, postoji razlika između fiksne i varijabilne kamatne stope. Sa fiksnom kamatnom stopom klijent zna visinu kamate i mesečne rate a varijabilna kamatna stopa se menja periodično. Varijabilne kamatne stope, na prvi pogled, mogu biti daleko povoljnije od fiksnih ali predstavljaju rizik za obe ugovorne strane. One u određenom periodu mogu klijentu da uvećaju kamatnu stopu i za nekoliko procenata. Varijabilne kamatne stope uslovljene su promenljivim faktorima kao što su libor, belibor i euribor, i one se periodično usklađuju sa ovim fakotirima. Euribor (u evrima) , Libor (u dolarima, švajcarskim francima, funtama, jenu..) i Belibor (u dinarima) predstavljaju dnevne referentne kamatne stope po kojoj banke međusobno pozajmljuju novac. U koliko se odlučite za fiksnu kamatnu stopu imajte na umu da uvek u okviru iste banke možete da pređete na varijabilnu kamatnu stopu, ukoliko uočite pogodnu stabilnost presudnih faktora. Ako se ipak odlučite za varijabilnu kamatnu stopu, dobro je da na sajtu Narodne banke Srbije pratite kada će i koliko doći do promene referentne kamatne stope i imajte na umu da u svakom momentu imate pravo na prevremenu otplatu kredita, ako ste za to u mogućnosti.
U slučaju da procenite da su vaša prava povređena prvo se obratite banci. Rok za odgovor banke je 30 dana, ako ne dobijete validan odgovor obratite se Narodnoj banci Srbije ili APOS-u putem formulara na sajtu. Ipak, pre nego što se odlučite za kredit, razmislite još jednom, ako vam novac nije hitno potreban planirajte unapred i na štedni račun u banci odvajajte novac od svojih primanja. Tako ćete zaraditi dodatni novac umesto da ga isplaćujete banci.