Plaćanje poreza, kao i ostale obaveze prema državi savesni i odgovorni građani treba redovno da izmiruju. Znamo da su svi bez obzira na situaciju prinuđeni da ispunjavaju svoje zakonske obaveze.
A šta je sa drugom stranom, kada su u pitanju prava i obaveze?
Građani, kao potrošači, se u mnogim situacijama suočavaju sa nepravdom – povećanje cena ili nameta ne prati podizanje kvaliteta usluga. Bilo da je poskupljenje javnih usluga, obaveznog osiguranja ili drugih nameta, uvek nam se nudi jedno te isto objašnjenje – „cena već predugo nije menjana“.
Zakon o porezima na imovinu daje jedinicama lokalne samouprave dužnost da objave akt kojim se utvrđuju prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti po zonama. Iako je veliki broj nadležnih u lokalnim sredinama u Srbiji požurio da donese nova rešenja sa povećanim iznosom poreza, isto tako, većina njih nije istom brzinom uskladila komunalnu infrastrukturu. Sa povećanjem poreza od čije naplate će se prihodi slivati u kase lokalnih samouprava građani sa pravom očekuju blagovremnu sanaciju ulica i trotoara, postavljanje kanti za sve vrste otpada, uređenje zelenih površina i drugo.
Ukoliko bi nadležni organi prema standardima određivali iznose građani bi spremnije dočekali svako uvećanje. Država nam nikada nije predočila prednosti redovnog izmirivanja poreza, kao što to rade države na koje želimo da se ugledamo.
Plaćanje poreza u kvartalnim godišnjim podelama bi trebala da bude stimulacija, međutim nije jer građani plaćaju kamatu ukoliko im promakne neki od rokova. Stimulacije bi se mogle odnositi na povlastice u vidu smanjenja plaćanja pojedinih taksi, registracije vozila ili barem nekih od brojnih vrsta obaveznog osiguranja.
