Lepo je da banke daju mogućnost i starijim građanima da svoje finansijske probleme rešavaju zaduživanjem. Ali kada im kroz reklame sugerišu da ne mogu da priušte poklone svojim unucima bez „spasonosnog“ rešenja u vidu kredita, pitamo se da li to spada u poštenu poslovnu praksu. Ovakvo poigravanje emocijama i korišćenje dece izlazi iz okvira etičkog poslovanja i za posledicu može da ima neoprezno zaduživanje.
Ranije su za penzionere postojala ograničenja za korišćenje kredita, pa i kratkoročnih pozajmica, kao što je pravo na prekoračenje – takozvani „dozvoljeni minus“. Ne samo da je postavljana starosna granica iznad koje nisu mogli da dobiju kredit već su imali i povećane obaveze za garancije – žiranti su morali da budu zaposleni, a nekada čak nije vredelo ni zaposlenje u privatnom sektoru. U poslednje vreme starosna granica se pomera (mada i dalje postoji i najstarije dovodi u neravnopravan položaj) a nisu više potrebni ni žiranati. Izgleda da je došlo vreme u kojem se najviše veruje da će penzioneri najpre vratiti svoje dugove.
Treba podsetiti da je važno da zaduživanjem nešto stvaramo, investiramo u posao i obrazovanje ili rešavamo životne probleme i to samo pod uslovom da znamo kako ćemo dugove vratiti. Važno je tome naučiti i potomke i ne dopustiti im da uče iz reklama poput one koja im govori da svaki problem može da se reši kreditom. Pošto su ponude banaka sve raznovrsnije, sa raznim vidovima podsticaja za privlačenje korisnika usluga, neophodno je da svako dobro proceni koje su mu potrebe, želje i mogućnosti, da ih međusobno uskladi pa tek onda da se opredeli za uslugu i banku od koje će je najpovoljnije dobiti.
Nismo svi bankarski stručnjaci niti to treba da budemo ali od onog ko nam nudi uslugu treba da tražimo da nas upozna sa svim pravima i obavezama koje ona podrazumeva. Banke su obavezne da daju sve informacije o ceni koju naplaćuju (za korišćenje tekućeg računa, platnih kartica, kredita…) ili plaćaju (za razne vidove štednje) – visini troškova ugovaranja, provizijama, kamatama, rokovima za izmirenje svake od obaveza, kaznama za kašnjenje, mogućnostima raskida ili produženja ugovora. Sve ove podatke treba prikupiti od više banaka, uporediti i potom odabrati najpovoljnije. Kod odluke o uzimanju kredita posebno treba proveriti da li je obavezno životno osiguranje, šta je predviđeno polisom i ko plaća premiju jer sve češće tu obavezu preuzima banka. U ovim neizvesnim i teškim ekonomskim prilikama pitanje osiguranja je posebno značajno za starije osobe.
Nakon realno utvrđene potrebe da se koristi neka usluga a potom i izbora najpovoljnije banke, pre zaključivanja ugovora obavezno ga treba pažljivo pročitati i razjasniti sve nedoumice. Podsećamo, potpisani ugovor zahteva da se uredno i na vreme izmiruju sve obaveze. Ako nastupi nepredviđena teškoća u realizaciji ugovora, rešenje uvek prvo treba tražiti u neposrednom dogovoru sa bankom. Na isti način treba tražiti rešenje i ako banka ne ispunjava svoje obaveze. Svoje pravo treba štititi i koristiti sve vidove pomoći od organizacija potrošača do Službe za zaštitu prava korisnika finansijskih usluga u Narodnoj Banci Srbije.