Monitoring cena na uzorku od 54 prehrambenih namirnica pokazao je da je hrana od marta do juna 2015. poskupela za više od 4 odsto u proseku. Preciznije, za ovu korpu danas izdvajamo 200 dinara više nego pre dva meseca. Isti nivo rasta zabeležen je i u martu kad je korpa poskupela u odnosu na novembar 2014. godine.
Monitoring cena je rađen tokom juna u marketima u Novom Sadu, Beogradu i Nišu. Proveravane su cene u trgovinskim lancima: Dis, Idea, Maksi, Merkator, Roda, Tempo i Univereksport. Namirnice su istog proizvođača i iste količine, odnosno veličine pakovanja, izuzev u slučaju kada je tražen najpovoljniji artikal u ponudi. Proveravane su samo redovne cene, bez trenutnih akcijskih ponuda jer to rezultatima istraživanja daje verodostojnost. Monitoring cena je rađen kao aktivnost na projektu, Asocijacije potrošača Srbije – APOS „Potrošač – investitor na tržištu“ koji je finansiran od Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.
BRAŠNO, TESTENINE I ŽITARICE POSKUPELE SU U PROSEKU ZA 8 ODSTO
To znači da su poskupele namirnice koje su do od marta 2014. do marta 2015. gdine uglavnom mirovale. Kukuruzno i pšenično brašno plaćamo u proseku 10 dinara više nego u martu.
Brašno, testenine, peciva od marta do juna
[table id=16 /]
PRERAĐENO, SMRZNUTO I SVEŽE POVRĆE SKUPLJE JE ZA ČAK 12 ODSTO
To se odnosi na krompir, luk, zatim pasulj, šampinjone, ali i zamrznute, konzervirane i prerađene proizvode – mešano povrće, grašak i boraniju, odnsono sok od paradajza i krastavac u tegli. Oslić i filet soma plaćamo od 30 do 50 dinara nego u martu, dok je smznuta i konzervisana riba u ukupnom proseku poskupela za 4 odsto.
Zamrznuto i konzervirano
[table id=17 /]
SUVOMESNATI PROIZVODI, KAO I MESNE PRERAĐEVINE POSKUPELE SU TAKOĐE ZA 8 ODSTO U PROSEKU
Šunke i kobasice plaćamo više za 100 dinara nego pre nepuna dva meseca.
Suvomesnato
[table id=18 /]
Kada je sveže meso u pitanju primetna je taktika kojom se služe trgovinski lanci – „smanji cenu na jednom mestu a povećaj na drugom“. Tako je sada svinjsko meso skuplje za 20 odsto nego u martu, dok je juneće i sveže pileće meso pojeftinilo za isti procenat u istom periodu. U prilog ovoj tezi ide činjenica da se isto dogodilo i u martu u odnosu na novembar 2014. kada je svinjetina pojeftinila, a piletina poskupela.
Sveže meso
[table id=19 /]
Cene mleka i mlečnih proizvoda miruju. Za razliku od perioda između novembra prošle i marta ove godine cene mleka, mlečnih proizvoda su, ili ostala ista ili čak beleže blaga pojeftinjenja.
Mleko i mlečni proizvodi
[table id=20 /]
Isto se odnosi i na namirnice kao što su: ulje, šećer, so, jaja, margarini, majonez i kečap.
Osnovne namirnice
[table id=21 /]
Kriterijumi
Monitoring cena radimo po principima koje su uspostavile organizacije potrošača članice Krovne asocijacije potrošača u EU (BEUC) tako što se stavljamo u ulogu potrošača. To znači da odlazimo u prodavnice nenajavljeno i beležimo samo redovne cene bez akcijskih ponuda koje traju kratak vremenski period. Od 60 namirnica koji sačinjavaju uzorak, 34 su istog proizvođača i količine, odnosno veličine pakovanja. Od toga 23 namirnice čine one koje su najjeftinije u ponudi ali takođe iste količine i veličine pakovanja(data šansa trgovačkim robnim markama) izuzev za sveže voće i povrće i sveže meso gde je uzimana u obzir cena po kilogramu, odnosno i kategorija kvaliteta. Ovi parametri uvek važe za sve trgovinske lance i sve gradove
Odabir trgovinskih lanaca
U ovoj kategoriji je potrošačkim organizacijama u Srbiji teško da sprovode kriterijume BEUC-a. Jasno da je tržište Srbije prilično zatvoreno jer oskudeva u zdravoj konkurenciji, pa su trgovinski lanci kod nas su i po formatima i po lokacijama samo naočigled teško uporedivi. Uz sve to vlasnici marketa se ne pridržavaju Pravilnika o klasifikaciji trgovinskih formata („sl. glasnik rs“, br. 47/2011) već postoje brojne klasifikacije kao što su “megamarket”, “ekspres”, “super”, “ekstra” i slično – što ne samo da nije u skladu sa Pravilnikom već može da dovede potrošače u zabludu. Uz to iskustvo APOS-a koji monitoringe cena sprovodi više godina, pokazuje da se, bez obzira na format trgovinskog lanca, dogodi da market koji ima najpovoljnije meso i mesne prerađevine ima istovremeno najskuplje voće i povrće.
This article was funded in part by a grant from the United States Department of State. The opinions, findings and conclusions stated in this article are those of the author and do not necessarily reflect those of the United States Department of State