Kada je u pitanju neravnopravnost na tržištu Srbije, kompanije koje ovde posluju ne moraju da se služe dosetkama uz pomoć kvizova i sličnih aplikacija za razbribrigu na internetu. Nebrojeni su primeri „targetiranja“ dece ali i drugih ranjivih kategorija putem televizijskih, radio reklama i bilborda.
Mnogi roditelji nisu svesni da su njihova deca meta reklama za brzu hranu. Stručnjaci iz Evropske unije upozoravaju da proizvođači „brze hrane“ često utiču na decu putem „onlajn igrica“ ili aplikacija putem društvenih mreža na Internetu. Koristeći decu kao posrednike kompanijama su krajnje mete roditelji i drugi stariji srodnici, koji će najpre novcem udovoljiti dečijim željama.
Roditelji u Evropskoj uniji su preko organizacija civilnog društva organizovali peticiju u kome su tražili da nadležni izvrše pritisak kompanije da prekinu sa ovom praksom, s obzirom na to da Direktiva o audiovizuelnim medijima zabranjuje kompanijama da direktno pozivaju decu da kupuju proizvode tako što će zloupotrebljavati njihovo neiskustvo ili lakovernost.Najveću pobedu kada je u pitanju zaštita od reklama izborili su udruženi potrošači u Nemačkoj, ali doduše samo preko provajdera koji omogućavaju gledanje televizije preko Interneta. Potrošači u ovoj zemlji imaju mogućnost da isključe reklame koje im nisu po volji.
Potrošači u Srbiji su do sada bili daleko od mogućnosti da na ovaj ili sličan način zaštite sebe i svoje najbliže. Udružiti se i pronaći organizaciju i nije toliki problem koliko činjenica da je teško pronaći i dovoljno nadležnu i dovoljno efikasnu instituciju kojoj bi se požalili.
Povezanost potrošačkih prava sa pravilima reklamiranja su usko povezana. Zato je dobro što će organizacije potrošača biti uključene u izradu novog Zakona o oglašavanju. Nakon njegovog usvajanja biće važnije da svi birnemo o sprovođenju odredbe koja sprečava zloupotrebu, neiskustva, neznanja i lakovernosti dece.