Prilikom kupovine hrane, većina potrošača se zapita da li je deklaracija zaista i „lična karta“ samog proizvoda. Kako je jedan od najvažnijih segmenata razvoja tržišta, upravo ekonomski aspekt, a razvoja zdrave nacije, zdravstveni aspekt, za početak savetujemo svim potrošačima da se upoznaju sa sadržajem Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane i 8 priloga koji su sastavni deo ovog pravilnika, jer je neophodan visok stepen informisanosti i znanja pre odlaska u kupovinu.
Ovim pravilnikom se Srbija približila standardima deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane u EU, kako bi se obezbedio visok nivo zaštite potrošača. Donet je 2013.godine, na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, s tim što se sada radi na njegovim izmenama i dopunama u cilju potpunog usklađivanja sa evropskim standardima. Članom 46. je propisano da ambalaža originalnog pakovanja proizvedena do dana njegovog stupanja na snagu ( 5. oktobra 2013. godine), može da se koristi za pakovanje hrane najkasnije 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog Pravilnika, odnosno do 5. aprila 2015. godine, a hrana upakovana u takvu ambalažu može da se nalazi u prometu do isteka roka trajanja. Odlukom Uprave za veterinu rok upotrebe ambalaže originalnog proizvoda bio je produžen do 31. decembra 2015. godine.
Zakon o bezbednosti hrane i Zakon o zaštiti potrošača propisuju nadležnost inspekcijskih organa Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja, kao i nadležnost tržišne inspekcije Ministarstva trgovine.
[alert type=“danger“ icon-size=“hide-icon“]Odredbe ovog pravilnika se odnose na upakovanu i neupakovanu hranu i bolju informisanost u ugostiteljskim objektima.[/alert]
Tržišna utakmica je satkana od dva tima, na jednoj strani je tim proizvoda, formiran od stručnjaka za marketing, antropologa, sociologa, ekonomista, a na drugoj strani tim potrošača – od potrošača koji nemaju sva ta znanja. Počev od toga da kada potrošači mere rinfuznu robu u marketu, treba dobro da provere da li su šifra proizvoda i naziv na proizvodu usklađeni, jer „vage umeju da se zbune u korist trgovca“. Nije jednostavno ispred police sa velikom ponudom namirnica izabrati najbolje, između sličnh proizvoda napraviti razliku u odnosu na kvalitet. Zato se često biraju poznati brendovi ili proizvodi iz reklama.
Ključno je istaći da dobrom deklaracijom potrošač neće biti doveden u zabludu. Potrošaču mora biti omogućeno da za svoj novac dobije pravi proizvod, tačan naziv proizvoda prvenstveno. Samo izborom namirnica sa neobmanjujućom deklaracijom potrošač može da štiti svoja prava i interese. Ne samo ovaj pravilnik, već Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o trgovini, a posebno Zakon o zaštiti potrošača, daje osnovne odredbe nepoštene poslovne prakse iz koje proističu svi nerešivi ili teško rešivi problemi potrošača.
Ovaj tekst je deo aktivnosti projekta Vojvođanske inicijative za EU finansirano od strane Fondacija za otvoreno društvo