KAKO SE VRŠI DEKLARISANJE?

Deklarisanje mora biti izvršeno na način kojim se ne obmanjuju potrošači. Niko ne sme biti doveden u zabludu u pogledu:

karakterističnih osobina hrane, a posebno njene prirode, identiteta, svojstava, sastava, količine, trajnosti, porekla i načina proizvodnje;
pripisivanja hrani osobina i svojstava koje ne poseduje i potenciranjem karakteristika hrane, koje poseduje i druga hrana iste vrste.

Deklarisanje mora da se vrši na način kojim se hrani ne pripisuju osobine prevencije i lečenja bolesti ljudi. Važno je i sledeće: Označavanje koje upućuje na svojstva prevencije i lečenja bolesti ljudi, prilikom deklarisanja prirodnih mineralnih voda, prirodnih izvorskih voda i stonih voda, kao i dijetetskih proizvoda, uređuje se posebnim propisima.

Osnovno je da označavanja moraju biti čitljiva, deklaracije sa većim slovima i boljom preglednosti podataka, da jednim pogledom potrošač može uočiti takozvano vidno polje – kao sve površine ambalaže koje se mogu videti sa jedne tačke gledanja, sa sledećim podacima: naziv hrane; neto količina; rok trajanja hrane ili naznaka mesta gde se on nalazi, stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1.2% vol alkohola.

Naziv hrane pod kojim se stavlja u promet mora da sadrži i podatke o njenom fizičkom stanju ili određenom postupku prerade (npr. u prahu, duboko zamrznuta, koncentrovana, dimljena, odmrznuta i slično), i to u slučajevima u kojima bi, izostavljanjem tih podataka, krajnji potrošač bio doveden u zabludu. Važne informacije mogu se naći u spisku sastojaka – bolje istaknuto prisustvo onih sastojaka koji mogu da izazovu bilo kakvu alergijsku reakciju ili intoleranciju, drugačijim fontom, stilom ili bojom pozadine. Takođe, lica koja obavljaju ugostiteljsku delatnost, prilikom prezentacije hrane koju nude krajnjem potrošaču, pre konzumacije, treba da istaknu sve potrebne informacije o prisutnosti sastojaka hrane koji mogu da izazovu alergije i/ili intolerancije utvrđene u skladu sa ovim pravilnikom i te informacije da dokumentuju krajnjem potrošaču, ako on to zahteva.

Sadržina deklaracije:

1) naziv pod kojim se hrana stavlja u promet;
2) spisak sastojaka;
3) količina određenih sastojaka ili kategorije sastojaka;
4) neto količina;
5) rok trajanja;
6) uslovi čuvanja i način upotrebe hrane, gde je to potrebno, ako utiču na svojstva hrane i rok upotrebe;
7) naziv i adresa/sedište subjekta u poslovanju hranom pod čijim se nazivom odnosno poslovnim imenom hrana stavlja u promet, a koji je registrovan u Republici Srbiji;
8) mesto, odnosno zemlja porekla i zemlja iz koje je hrana uvezena;
9) uputstvo za upotrebu, gde je to potrebno, radi pravilne upotrebe hrane;
10) stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola;
11) oznaka serije ili lota;
12) sastojci koji mogu da izazovu alergije i/ili intolerancije, dati u Prilogu 1. – Sastojci koji mogu da izazovu alergije i/ili intolerancije, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 1.);
13) kategorija kvaliteta ili klasa hrane, ako ta hrana, u skladu sa posebnim propisima, podleže kategorizaciji ili klasifikaciji.

Podaci moraju da budu odštampani na ambalaži ili na etiketi koja je pričvršćena za ambalažu na takav način da se ne može lako odvojiti od nje.
Za hranu podvrgnutu jonizujućem zračenju mora da se na deklaraciji, uz naziv hrane, navede oznaka: „podvrgnuto jonizujućem zračenju” ili oznaka: „konzervisano zračenjem”. Ako se hrana podvrgnuta jonizujućem zračenju koristi kao sastojak druge hrane, takav sastojak mora da bude naveden u spisku sastojaka i to oznakom: „podvrgnuto jonizujućem zračenju” ili oznakom: „konzervisano zračenjem”.

Neophodno je označavanje aditiva na deklaraciji. Aditivi se označavaju na deklaraciji navođenjem kategorije i naziva aditiva ili njegovog E broja (konzervans – natrijum-benzoat ili konzervans E 211)
Neophodno je navođenje alergena i označavanje nutritivnih i zdravsvenih izjava, informacije o dnevnim potrebama unosa vitamina i minerala, kao i navođenje njihovog hemijskog izvora u spisku sastojaka.

Zatim:
1) kategorije: „modifikovani skrob”, mora da se navede njegovo biljno poreklo u slučaju da sadrži gluten (skrob dobijen iz pšenice, raži, ječma i ovsa);
2) aditiva koji pripadaju kategoriji kiselina.

Neophodno je pravilno označavanje aroma na deklaraciji

Prilikom deklarisanja neupakovane hrane mora da se navede podatak o nazivu hrane, kao i podatak o subjektu u poslovanju sa hranom koji hranu pakuje na mestu prodaje krajnjem potrošaču. Zatim:

1) spisak sastojaka – kod napitaka iz automata ili napitaka pripremljenih na sličan način, sladoleda koji se prodaju neupakovani, pekarskih i drugih poslastičarskih proizvoda čiji je rok trajanja duži od 24 sata, konditorskih proizvoda i snek proizvoda koji se pakuju u prisustvu krajnjeg potrošača;
2) o načinu ulova ili uzgoja, i to rečima: „ulovljeno u moru” ili „ulovljeno u kopnenim vodama” ili „gajeno” – kod označavanja proizvoda ribarstva;
3) o roku trajanja – kod hrane koja je sa mikrobiološkog gledišta lako kvarljiva hrana

.
Neki podaci o osnovnom deklarisanju, gde je to primenljivo, moraju da budu navedeni u pratećem dokumentu, koji je poslat pre isporuke hrane ili prati hranu prilikom isporuke. Ti podaci daju se na uvid krajnjem potrošaču, ako on to zahteva. Ako je neupakovana hrana podvrgnuta jonizujućem zračenju, ili sadrži arome ili sastojke koji mogu da izazovu alergije i/ili intolerancije, ti podaci moraju biti navedeni na deklaraciji.