15. MART: ZA ZDRAVU I BEZBEDNU HRANU

Loša ishrana uzrokuje više od 11 miliona smrti godišnje i sada zauzima prvo mesto na svetskom nivou među faktorima rizika koji dovode do smrti. Preuranjene bolesti i invalidnosti uzrokovane ishranom osiromašuju porodice, smanjuju plodnost i prete bankrotom zdravstvenim sistemima. Svetski ekonomski uticaj samo od gojaznosti iznosi oko 2 triliona američkih dolara ili 2.8% svetskog GDP-a što je približno globalnom uticaju koje ima pušenje, naoružano nasilje, rat  i terorizam.

Ovo nije samo problem bogatih zemalja. Bolesti povezane sa ishranom kao što su kancer, kardiovaskularne bolesti i dijabetes, rastu daleko brže u zemljama u razvoju, što je rezultiralo time da je samo u 2013. godini u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom  umiralo više od 8 miliona ljudi pre njihovog šezdesetog rođendana. Potrebna nam je globalna promena u vezi sa hranom. Potrošačima nije samo potrebno pravo na hranu, njima je potrebno pravo na zdravu hranu.

Šta je potrebno uraditi?

Snadbevanje zdravom hranom se sve više podriva kroz dostupnost i pristupačnost prerađenih prehrambenih proizvoda sa visokim nivoima masti, šećera i soli.Ovi proizvodi se takođe snažno promovišu i reklamiraju što slabi tržište sa hranjivim i domaćim namirnicama. Pomoć potrošačima da izaberu zdravu ishranu zahteva promenu okruženja hrane u kom ljudi žive. Postoji snažan konsenzus o vrstama politika koje su potrebne kako bi se pomoglo potrošačima da  biraju zdraviju ishranu. Reformulacija nezdravih prehrambenih proizvoda kako bi se smanjila so, šećer i masti, restrikcija reklamiranja nezdrave hrane deci, bolje nutritivno obeležavanje, obezbeđivanje bolje hrane u školama, bolnicama i drugim javnim institucijama su samo neke od mera koje treba da obezbede da se unapredi naša ishrana. Nijedna zemlja nije uspešno uvela mere  koje su nephodne za značajno smanjenje prekomerne težine i gojaznosti.

KOJI JE UTICAJ SVETSKE KONVENCIJE?

APOS u zajedničkoj akciji sa Međunarodnom organizacijom potrošača (Consumer International) poziva na svestku konvenciju za zaštitu i promociju zdrave ishrane koristeći isti mehanizam kao za okvirnu konvenciju za kontrolu duvana. Biće uključena i Svetska zdravstvena organizacija  čije će članice potpisati ugovor. Svaka zemlja bi se obavezala za okvir politika koji treba da definiše zdravu ishranu i zdravu hranu kao i postavljanje mera za promociju i zaštitu zdrave ishrane. Svetska konvencija znači ugovoreni međunarodni pristup ovoj zdravstvenoj krizi. To će kreirati okvir politike za vlade i ministarstva kao i očekivanja i norme koji su u skladu sa javnim zdravstvenim ciljevima; ovo će ojačati pozicije vlada i ministarstava koji se često suočavaju sa snažnom opozicijom iz  prehrambene i reklamne industrije.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *